Šta posetiti u Nišu?

Danas moderni turistički centar, sa muzejima i istorijskim lokalitetima koji se nalaze na mapi evropskih lokacija koje morate videti, Niš je od svog osnivanja bio kapija koja je povezivala Istok i Zapad. I danas, putevi koji vode kroz Niš, najkraća su veza Evrope sa Bliskim Istokom i gradova kao što su Beč, Budimpešta, Prag sa Istambulom, Sofijom…

Ovaj put od davnina je nazvan Carigradski drum, a Niš je u svojoj bogatoj prošlosti stigao da bude i mesto rođenja jednog velikog cara.

U Nišu je oduvek postojalo nešto magično. Egzotičnost i mističnost Istoka i elegancija i uzdržanost Zapada nigde nisu tako dobro pomirene kao u ovom gradu.

Ovde možete u istom danu slušati džez na Nišville festivalu ili gledati film na “Filmskim susretima“, i obići mnogobrojne muzeje i istorijske lokalitete od izuzetnog značaja, kakvi su: Mediana – luksuzno naselje drevnog Rima, Niška tvrđava  – najočuvaniju tursku tvrđavu u ovom delu Balkana, Ćele kula – jedinstvenu građevinu napravljenu po naređenju otomanskog Huršid-paše od lobanja boraca izginulih u bitci na Čegru tokom Prvog srpskog ustanka. Taj spoj je magičan!

Kelti, koji su dali ime ovom starom gradu, krstili su ga po Nišavi, reci na kojoj se i danas nalazi. Na njihovom jeziku, kaže se “Navissos”, a znači “Vilina reka”.

Prema jednoj od legendi o osnivanju Niša, u vreme “pre istorije” sagradio ga je kraljević Niša, dovlačeći kamen sa obližnje Humske čuke.

Iako ne verujete u ovo, posetite Niš da vidite ostatke istorije iz njegovog najsjajnijeg doba – rimskog perioda. Ovaj grad je tada bio veliki vojni, kulturni i ekonomski centar, ali i mesto u kome se rodio rimski car Konstantin Veliki, vladara koji je proglasio religioznu toleranciju u čitavom Rimskom carstvu i bio prvi vladar koji se preobratio u hrišćanstvo.

Ostatke njegove palate i rimskog lokaliteta “Mediana” trebalo bi da posete svi ljubitelji istorije i starog Rima – bilo da su o tome čitali knjige ili gledali najnovije serije i filmove o ovom periodu. Obilazak “carevog grada” pomoći će vam da ove dane ponovo oživite!

I današnji Niš je veliki centar Srbije. Reč je o trećem gradu po veličini u ovoj zemlji u kome živi više od 250.000 stanovnika.

Osim brojnih istorijskih lokacija, ne bi trebalo da vam promakne ni šetnja glavnom gradskom ulicom, kao ni tradicionalna kuhinja uz ručak u nekoj od kafana po kojima je ovaj kraj poznat.

Pripremite se za mešavinu najrazličitijih ukusa, odličan roštilj i obilne porcije sa mnogo mesa i raznih začina, a morate da probate i ovdašnji burek. U čast ovog specijaliteta u Nišu se tokom septembra svake godine održavaju i jedinstveni “Dani bureka”.

Na samo 10 kilometara od Niša nalazi se Niška banja, a blizu je i Sićevačka klisura.

To znači da, ako ste u Nišu, lako sebi možete organizovati odlazak u prirodu, opustiti se sa prijateljima i uživati u lepoti ovog kraja. Izlete za vas može pripremiti i neka od mnogobrojnih turističkih agencija u gradu.

Kako doći do grada cara Konstantina Velikog?

Niš je smešten na raskršću puteva. On se nalazi na evropskom putnom pravacu E-75 koji dolazi iz Mađarske i račva se u 2 pravca: ka jugu, prema Makedoniji i Grčkoj (E-80) i ka zapadu, dolinom Nišave, prema Bugarskoj, Turskoj i dalje ka Bliskom istoku. U Nišu se odvajaju i putevi ka severozapadu i ka jugozapadu zemlje.

Avionom, preko Podgoričkog aerodroma avio kompanijom „Montenegro airlines” do svih većih evropskih destinacija: Frankfurta, Moskve, Dizeldorfa, Rima, Beča, Ciriha, Londona i Pariza.

Niš je dobro povezan železničkom mrežom sa srpskim i evropskim destinacijama.

Svi regionalni i međunarodni autobusi dolaze i odlaze sa glavne autobuske stanice koja se nalazi u blizini Niške tvrđave.

Kada ste već ovde, ne propustite…

Šetnju kejom pored Nišave, kafu u debelom hladu Tvrđave.

Glavna ulica će vas odvesti do spomenika Stevanu Srmcu i Kalči, gde bi obavezno trebalo da skrenete u staru nišku kaldrmisanu ulicu “Kazandžijsko sokače”, i osetite duh starog Niša.

Ne propustite da porazgovarate sa Nišlijama i osetite toplinu južnjaka i njihovu gostoljubivost.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *