Svedoci smo sve češćih seča zelenila u gradovima, urbanim mestima, a da se pri tom kao ljudska rasa ne zapitamo, koliko zapravo jedno drvo pomaže urbanom mestu?
Evo razloga zašto treba čuvati zelenilo i povećavati njegovu površinu u gradskim, urbanim mestima:
Kvalitet vazduha
Od elementarnih stvari koje su najčešća asocijacija na zelenilo, odnosno na drveće u gradovima, kao najočiglednija se izdvaja proizvodnja kiseonika. Savremeni razvoj gradova, koji u urbano tkivo uvodi različite nove materijale i izvore zagađenja, trebalo bi da zahteva porast procenta zelenih površina, kako bi bilo moguće održati kvalitet vazduha na nivou koji se procenjuje zdravim za život ljudi.
Veliki broj automobila i industrijskih postrojenja u gradovima rezultirao je dramatičnim padom kvaliteta vazduha, koji u pojedinim gradovima sveta doseže i alarmantne parametre, koji su veoma štetni po zdravlje stanovništva.
Toplotna ostrva
Drugi čest problem gusto izgrađenih gradova jesu toplotna ostrva, odnosno površine u gradu koje se zagrevaju i dosežu višu temperaturu od svog okruženja. Ovakvi efekti najčešće su posledica preterane izgradnje i popločavanja gradskih površina, kao i uklanjanja zelenih površina. Iako značajan udeo u kreiranju toplotnih ostrva imaju i saobraćaj i pojedini objekti, njihovo najjednostavnije rešenje se ogleda u ozelenjavanju gradskih prostora i planiranju javnih zelenih površina.
U urbanističkom projektovanju lako je prepoznati dva ekstrema pristupa javnim površinama. Jedan pristup je potpuno popločavanje prostora, dok je drugi potpuno ozelenjavanje i kreiranje veštačkog ambijenta prirode. Rezultati potpuno popločanih prostora upravo su toplotna ostrva koja nastaju kao posledica pregrevanja materijala korišćenog za popločavanje.
Stanište brojnih ptica
Veliki broj ptica svoje utočiše pronađe u gradskom zelenilu, ozelenjavanjem urbanih površina pomažemo i životinjama da lakše opstanu u ekosistemu.
Rekreacija i opšte blagostanje
Zelene površine su ključan element za rekreaciju i doživljaj prirode. Povećavaju kvalitet života ljudi koji žive u okolini i pružaju lokacije za različite slobodne aktivnosti kao otvoreni prostor za višestruku upotrebu. Zelene površine se bave društvenim vrednostima i kako mesta podstiču ljude na interakciju na načine koji vode ka poverenju, međusobnom razumevanju, zajedničkim vrednostima i ponašanju koje podržava. Društvene vrednosti rastu kada se ljudi mogu povezati sa drugima koji imaju iste interese.
Zdravlje ljudi
Zelene površine poboljšavaju naše zdravlje, jer je otkriveno da vreme provedeno u prirodi ublažava mentalni umor i osećaje nasilja i agresije koji iz njega mogu proizaći. Prirodni resursi pružaju brojne “aktivnosti” za koje je potrebno malo ili nimalo napora, ali ipak pružaju načine da se čoveku vrati zdravstveno i mentalno blagostanje. Ova vrsta zelenih površina može pomoći opuštanju i stvaranju društvenog razvoja kod dece. Takođe, fizičko zdravlje i dobrobit mogu se održavati kroz učestvovanje u organizovanim sportovima, neformalno uzbuđivanje, kontakt sa prirodom i boravak napolju na svežem vazduhu i suncu. Nedavna naučna istraživanja pokazala su da prirodna područja imaju pozitivan uticaj na zdravlje na razvojna pitanja, posebno poremećaje ponašanja poput poremećaja hiperaktivnosti deficita pažnje (ADHD). Zdravstvene studije su takođe pokazale da kontakt sa prirodom nudi niz medicinskih koristi kao što su niži krvni pritisak i nivo holesterola, poboljšavaju preživljavanje nakon srčanog udara, brži oporavak nakon operacije i niži nivo stresa i depresije.
